Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Struktura finansijskog tržišta". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

„JANIĆIJE I DANICA KARIĆ“

SEMINARSKI RAD IZ

MEĐUNARODNOG BANKARSTVA

TEMA: STRUKTURA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

SADRŽAJ

Pojam finansijskog tržišta ........................................................ 3

Podela finansijskog tržišta ....................................................... 4

Podela učesnika na finansijskom tržištu .................................. 6

Emitenti i investitori ....................................................... 12

4. Pojam hartija od vrednosti kao finansijskih instrumenata ..... 13

Pojam finansijskog tržišta

Pod tržištem se podrazumeva mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za robama, uslugama, faktorima proizvodnje i novčanim sredstvima. Analogno tome, zaključuje se da danas postoje produktno robno tržište, tržište usluga, tržište faktora proizvodnje i finansijsko tržište. Finansijsko tržište je mesto na kome se ponuda viškova finansijskih sredstava sučeljava sa tražnjom koja je spremna da ih investira.

Cena finansijske aktive formira se pod uticajem ponude i tražnje, koja je opet različita za svaki od segmenata finansijskog tržišta. Osnovni elementi koji određuju finansijsko tržište jesu finansijski instrumenti i finansijske institucije. Finansijski instrumenti (finansijska aktiva ili efekti) predstavljaju predmet investiranja na finansijskom tržištu. Oni mogu da imaju formu hartija od vrednosti ili da proizilaze iz kreditno-depozitnih odnosa. Hartije od vrednosti su dokumenta koja predstavljaju dokaz o nekom dugu ili vlasništvu. Njihovom emisijom izdavalac (emitent) prikuplja sredstva za finansijske aktivnosti, a kupac (vlasnik, investitor) stiče određena prava. U osnovi, dužničke hartije od

vrednosti (obveznice, zapisi, sertifikati) stvaraju dužničko-poverilački odnos bez promene strukture vlasništva: emitent dolazi do potrebnih sredstava, a investitor očekuje fiksne prihode u vidu kamate i glavnice.

Finansijske institucije se bave pružanjem finansijskih usluga, odnosno posredovanjem između nosilaca i korisnika štednje. One su učesnici u trgovini finansijskim instrumentima i svojim aktivnostima omogućavaju efikasno funkcionisanje finansijskog tržišta. Najznačajnija vrsta finansijskih institucija jesu finansijski posredinici, koji mogu biti depozitne i nedepozitne institucije.

Depozitne institucije (najznačajnije su poslovne banke) kao osnovni izvor sredstava koriste prikupljene štedne depozite, a nedepozitne (osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije, investicioni fondovi) ostale izvore - plasmane hartija od vrednosti, zaduživanje na tržištu i sl. Posebnu grupu finansijskih institucija čine berzanski posrednici (brokersko-dilerske kuće) koji zastupaju kupce i prodavce na finansijskom tržištu i za to naplaćuju proviziju.

Podela finansijskog tržišta

Najbitnija podela finansijskog tržišta, prema predmetu trgovanja, podrazumeva podelu na:

1. Novčano tržište - Novčanom tržištu je zadatak trajno i svakodnevno snabdevanje banaka novcem kao prometnim i platežnim sredstvom kako bi postigle likvidnost, kojom se omogućavaju tekuća plaćanja njihovih komitenata. Na ovom tržištu trguje se bankovnim likvidnim rezervama i kratkoročnim vrednosnim papirom tj. novcem i "skoro novcem".

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]